Św. Antoni Supraski

Autor

  • Antoni Mironowicz Katedra Historii Europy Środkowo-Wschodniej, Uniwersytet w Białymstoku

DOI:

https://doi.org/10.15290/elpis.2015.17.02

Słowa kluczowe:

św. Antoni, monaster supraski

Abstrakt

Św. Antoni był Rusinem i otrzymał na chrzcie imię Onufry. Jego powiązania z pierwszym ihumenem supraskim Pafnucym Sieheniem i rodziną Sieheniów sugerują, że pochodził z Bielska. Z tekstu żywotu męczennika wynika, że Onufry nie zawsze żył pobożnie. Onufry chciał odbyć pokutę. Onufry, zdecydował się pójść do Ojca Pafnucego, który był ihumenem monasteru supraskiego.
Młodzieniec został przyjęty do monasteru Zwiastowania Najświętszej Marii Panny po 1508 r.
Po kilku latach pobytu w klasztorze Onufry udał się do Turcji by umrzeć tam za Chrystusa. Kraje bałkańskie były okupowane przez Imperium Osmańskie. Onufry prosił ihumena Pafnucego o zgodę na podróż na św. Górę Athos. Pafnucy Sieheń podstrzygł Onufrego
w wielką schimę, nadał mu imię Antoni. Antoni, po otrzymaniu schimy i błogosławieństwa od ihumena Pafnucego, udał się na św. Górę Athos. Tam zamieszkał w wieży św. Sawy Serbskiego. Po kilku latach pobytu Antoniego na Athosie do kielii św. Sawy dotarły informacje o męczeństwie Jerzego z Kratowa. Mnich Antoni, słysząc o męczeńskiej śmierci młodzieńca Jerzego, zamęczonego przez Turków, podjął decyzję pójścia jego śladami. W tym celu mnich opuścił św. Górę Athos i udał się do Salonik. Po przybyciu do Salonik mnich Antoni wszedł do cerkwi Bogurodzicy Acheiropoietos, zamienionej na meczet. Antoni Supraski zaczął się modlić, wykonał znak krzyża i stanął na kolanach. Taką postawę mnicha muzułmanie uznali za obrazę ich religii, schwytali Antoniego i poddali torturom. Kadis chciał zmusić Antoniego do wyrzeczenia się wiary chrześcijańskiej. Antoni nie zgodził się na to. Turecki sędzia polecił zakonnika supraskiego spalić a popiół rozrzucić w powietrzu.
W ten sposób Turcy chcieli uniknąć sytuacji, w której ciało Antoniego mogło się stać obiektem kultu wśród chrześcijan. Dokładną datę męczeństwa św. Antoniego można ustalić na podstawie danych pośrednich. Wyznaczenie daty śmierci Antoniego według kalendarze
juliańskiego na dzień 4 (14) lutego 1516 r. Dzień 4 lutego według kalendarza juliańskiego, obecnie odpowiada dacie 17 lutego, według kalendarza gregoriańskiego. 17 luty został przyjęty jako dzień pamięci św. Antoniego w Cerkwi prawosławnej.

Downloads

Download data is not yet available.

Bibliografia

Archiwum Państwowe w Krakowie, Archiwum Młynowskie Chodkiewiczów, sygn. 36, nr 29.

Biblioteka Litewskiej Akademii Nauk w Wilnie, Oddział Rękopisów, f. 19, nr 100.

Biblioteka Naukowa Uniwersytetu Wileńskiego, Oddział Rękopisów, F 58-7, B 1993.

Państwowym Muzeum Historycznym w Moskwie, kol. A. S. Uvarova № 56-1.

Археографический сборник документов, относящихся к истории Северо-Западной Руси, издаваемый при управлении Виленского учебного округа, т. IX, Вильна, 1870.

Добрянский Ф. Н., Описание рукописей Виленской публичной библиотеки, церковнославянских и русских, Вильна 1882.

Дoкументы oтнocящиеся к истopии православия в Западной Pycи, „Вестник Юго-Западной и Западной России”, Г. V, 1867, кн. 1, т. I, oтд. 1.

Jabłonowski A., Podlasie, t. VI, cz. III, Polska XVI wieku, „Źródła dziejowe”, t. XVII, cz. 3, Warszawa 1910.

Мъчение на Георги Нови Софийски от Поп Пейо, „Старабългарска литература”, т. IV. Ред. Кл. Иванова, София 1986.

Описание Рукописного отделения Библиотеки Императорской академии наук. I. Рукописи, т. I: (I. Книги священного писания и II. Книги богослужебныя) / сост. В. И. Сперан-

ский и Ф. И. Покровский, Санкт-Петербург 1904.

Rękopisy supraskie w zbiorach krajowych i obcych, opr. A. Mironowicz, Białystok 2014.

Славянские рукописи Афоних oбителей (сост. A. A. Турилов и Л. В. Мошкова), под ред. А. Э. Н. Тахиоса, Фессалоники 1999.

Супрасълски или Ретков сборник, Й. Заимов, увод и коментар на старобългарски текст, М. Капалдо, подбор и коментар на гръцкия текст, т. I, София 1982, т. II, София 1983.

Summariusz dokumentów do dóbr supraskich, opr. A. Mironowicz, Białystok 2009.

Żywot świętego Georgiego Nowego, [w:] Siedem niebios i ziemia. Antologia dawnej prozy bułgarskiej. Wybór, przekład i wstęp T. Dąbek-Wirgowa, Warszawa 1983.

Арх. Леонид (Кавелин), Повесть о Царьграде (его основании и взятии Турками в 1453 году) Нестора Искандера XV века, „Памятники древней письменности и искусства”, т. XI, Санкт-Петербург 1886.

Арх. Леонид (Кавелин), Системаматическое описание в 4 частях, с 13 снимками славяно-русских рукописей собрания графа А. С. Уварова, ч. II, Москва 1893.

Бантыш-Каменский Н. Н., Реестры греческим делам Московского архива Коллегии иностранных дел, Москва 2001.

Baronas D., Trys Vilniaus Kankiniai. Gyvenimas ir Istorija, Vilnius 2000.

Баронас Д., По поводу литературной истории Мучения трех виленских мучеников, “Krakowsko-Wileńskie Studia Slawistyczne”, t. III, pod red. W. Stępniak-Minczewej, A. Naumowa, Kraków 2001.

Бeлeцкий A., Митрополитъ Іосифъ ІІ Солтанъ и отношение его къ Супрасльскому монастырю, Вильнa 1899.

Бельчиков Н. Ф., Бегунов Ю. К., Рождественский Н. П., Справочник-указатель печатных описаний славяно-русских рукописей, Москва 1963.

Богданович Д., Kаталог кирилских рукописа манастира Хиландара, Београд 1978.

Богдановић Д., Житије Георгија Кратовца, „Зборник историје књижевности”, књ. 10, (1976).

Буднов Н. Д., „Славянские Прологи”, Методологическое пособие по описании славянию-русских рукописей для Сводного каталога рукописей, хранящихся в СССР, выпуск I, Москва 1973.

Charkiewicz J., Św. Antoni Supraski, „Wiadomości Polskiego Autokefalicznego Kościoła Prawosławnego”, nr 3(184), 2005.

Χριστοφιλοπούλου Αίχ., Τό πολίτεμα χαί οί Θεσμοί τής Βυζαντινής Αύτοχρατορίας 324-1204. Κράτος-διοίχηοη, Οίχονομίαχοινωνία, Άθήνα 2004.

Cicėnienė R., Lietuvoc Didžiosos Kunigaištytės rankraštystės knygos kultūra (iki XVI a antroposios pusės): daktaro disertacija, Vilnius 2011.

Дикенов П., Софийски книжовники праз XVI век, София 1939.

Δημητριάδης Β., Τοπογραφία τής Θεσσαλоνίχης χατά τήν έποχή τής τουρχοχρατίας, 1430-1912, „Έταιρεία Μαχεδονιχών Σπουδών – Μαχεδονιχή Βιβλιοθήχη” άρ. 61, Θεσσαλоνίχη 1983.

Дробленкова Н. Ф. (библиография), Прохоров Г. М. , Киприан, митрополит Киевский и всея Руси, „Словарь книжников и книжности Древней Руси”, вып. 2 (вторая половина XIV – XVI в.). ч. I: А–К / oтв. ред. Д. С. Лихачев, Ленинград 1988.

Флоря Б. Н., Шлевис Г., Зеленина Я. Э., Антоний, Иоанн и Евстафий, „Православная энциклопедия”, т. XI, Москва 2001.

Фотиђ А., Светa Горa и Хиландар у Османском царству XV-XVII век, Београд 2000.

Григорович-Барский В. И., Очерк путешествия по Европейской Турции, Казaнь 1848.

Григорович-Барский В. И., Первое посещение Св. Афонской горы, Санкт-Петербург 1884.

Григорович-Барский В. И., Второе посещение Святой горы, Санкт-Петербург 1887.

Григорович-Барский В. И., Три древних сказания о Св. горе Афонской и краткое описание Св. Горы, Москва 1895.

Грушевський M., Історія України Руси, т. VI, Київ-Львів 1907.

Inalcik H., The Rise of the Ottoman Empire, [in:] A. History of the Ottoman Empire to 1730, ed. M. A. Cook, Cambridge University Press 1976.

Историја српскогo народа. Друга књига. Доба борби за очување и обнову државе, Београд 1982.

Kaszlej A., Dzieje kodeksu supraskiego, Supraśl 1997.

Kierejczuk E., Kodeks supraski wśród zbiorów biblioteki monasteru supraskiego. Kilka hipotez w sprawie czasu przybycia Minieji Czetnej z XI wieku do Supraśla, „Latopisy Akademii Supraskiej”, pod red. U. Pawluczuk, vol. II, Białystok 2011.

Корађ В., Ковачевиђ М., Монастир Хиландар. Конаци и утврђење, Београд 2004.

Кочетов Д. Б., Кузьмин А. В., Шлевис Г. П., Виленский во имя Святой Тройцы мужсой монастырь, „Православная эн-

цыклопедия”, т. VIII, Москва 2004.

Krustev G., Boyadjiev A., On the Dating of Codex Suprasliensis, [w:] Rediscovery. Bulgarian Codex Supraslienis of 10th century, ed. A. Miltenova, Sofia 2012.

Лабынцев Ю. А., Православная Академия Ходкевичей и ее издания, Минск 1996.

Laucevičius E., XV – XVIII a. knygų įrišimai Lietuvos bibliotekose, Vilnius 1976.

Лосева О. В., Первые новомученики «автоклиты»: греческие и славянские монахи-святогорцы , „Афон и славянский мир”. вып. I, Святая Гора 2014.

Lowry H. W., Portrait of a City: The Population and Topography of Ottoman Selanik (Thessaloniki) in the Year 1478, Δίπτυχα, Β. Άθήναί 1980-1981.

Lulewicz H., Sołtan Aleksandrowicz, „Polski Słownik Biograficzny”, t. XL, Warszawa-Kraków 2001.

Meyendorff J., The Three Lithuanian Martyrs: Byzantium and Lithuania in the Fourteenth Century, „Eikon und Logos. Beiträge zur Erforschung byzantinischer Kulturtraditionen”, Band 2, Halle 1981.

Miklosich Fr. et Müller Ios., Acta Patriarchatus Constantinopolitani, vol. I, Vindobonae 1860.

Митрополит Макарий, История Русской Церкви, кн. V, Москва 1996.

Mironowicz A., Biblioteka monasteru supraskiego w XVI wieku, „Białoruskie Zeszyty Historyczne”, nr 36, Białystok 2011.

Миронович A., Библиотека Супрасльского монастыря в XVI веке, [w:] Rediscovery. Bulgarian Codex Supraslienis of 10th century, ed. A. Miltenova, Sofia 2012.

Mironowicz A., Ewangelizacja „prostą mową” w XVI wieku, „Latopisy Akademii Supraskiej”, vol. III, pod red. U. Pawluczuk, Białystok 2012.

Mironowicz A., Kodeks supraski, „Białostocczyzna” 1988, nr 1(9).

Mironowicz A., Kościół prawosławny w państwie Piastów i Jagiellonów, Białystok 2003

Mironowicz A., Literatura bizantyjska w Kościele prawosławnym na terenie Wielkiego Księstwa Litewskiego w XVI wieku, „Tърновска Книжовна Школа”, Tърновo и идеята за Християнския Универсализъм XII-XV век, т. IX, Велико Tърновo 2011.

Mironowicz A., O początkach monasteru supraskiego i jego fundatorach, Supraśl 2013.

Mironowicz A., Podlaskie ośrodki i organizacje prawosławne w XVI i XVII wieku, Białystok 1991.

Mironowicz A., Sobory wileńskie 1509 i 1514 roku, („Synody Cerkwi Prawosławnej w I Rzeczypospolitej”). „Latopisy Akademii Supraskiej”, vol. V, pod red. M. Kuczyńskiej i U. Pawluczuk, Białystok 2014.

Mironowicz A., Supraśl jako ośrodek kulturalno-religijny w XVI wieku, Leiman 1984.

Mironowicz A., Święci w Kościele prawosławnym na Białorusi, [w:] Wilno i kresy północno-wschodnie, t. I., Historia i ludzkie losy, pod red. E. Feliksiak i A. Mironowicza, Białystok 1996.

Mironowicz A., Tożsamość i tolerancja w rozumieniu prawosławnych zakonników supraskich w XVI wieku, „Rocznik Teologiczny”, R. XL, z. 1-2, Warszawa 1998.

Mironowicz A., Związki literackie Kijowa z monasterem supraskim w XVI wieku, „Slavia Orientalis”, t. XXXVIII, nr 3-4, 1989.

Mironowicz A., Związki monasteru supraskiego ze Świętą Górą Athos w XVI wieku, [w:] Święta Góra Athos w kulturze Europy. Europa w kulturze Athos, pod red. M. Kuczyńskiej, Gniezno 2009.

Mironowicz A., Życie monastyczne na Podlasiu, Białystok 1998.

Oddziaływanie kultury ruskiej na życie duchowe zakonników monasteru supraskiego w XVI wieku, [w:] Oblicza wschodu w kulturze polskiej, pod. red. G. Kotlarskiego i M. Figury, Poznań 1999.

Mironowicz Antoni i Marcin, Św. Antoni Supraski, Białystok 2014.

Морозова Н. А., Темчин С. Ю., Древнейшие рукописи Супрасльского Благовещенского монастыря (1500–1532 гг.) [w:] Z dziejów monasteru supraskiego, Supraśl-Białystok 2005.

Модест (Стрельбицкий), Супрасльский Благовещенский монастырь, «Вестник Западной России», т. I, кн. 2, Вильно 1867.

Ненадовиђ С., Осам векова Хиландара. Грађење и грађевине, Београд 1997.

Николай (Далматов), Супрасльский Благовещенский монастырь, Санкт-Петербург 1892.

Осам векова Хиландара: историjа, духовни живот, кoeижевност, уметност и архитектура, Београд 2000.

Ό νεομάρτυς Άντώνιος ό Καρεώτης, [w:] Αντώνιος Αιμίλιος Ταχιάος, Άγνωστη Αθλώνιτες νεομάρτυρες, Αγιορειτική βιβλιοθήκη, Άγιον Όρος 2006.

Петков Г., Стишнят Пролог в старата бъларска, сръбска и руска литература XIV-XV в., „Археография, текстология и издание на проложни стихове”, Пловдив 2000.

Петр (Пиголь), игум., Преп. Григорий Синаит и его духовные преемники, Москва 1999.

Podskalsky G., Griechische Theologie In der Zeit der Türkenherrschaft (1453-1821): die Orthodoxie im Spannunsgsfeld der nachreformatischen Konfessionen des Westens, München 1988.

Покровский Ф., Археологическая карта Гроденской губерни, Вильна 1895.

Рогов А. И., Литературные связи Белоруссии с балканскими странами в XV-XVI вв., [в:] Славянские литературы. VIII Международный съезд славистов, Загреб-Любляна, сентябрь 1978 г. Доклады советской делегации, Москва 1978.

Рогов А. И., Супрасль как один из центров культурных связей Белоруссии с другими славянскими странами, [в:] Славяне в эпоху феодализма, Москва 1978.

Самодурова Ю. С., Редакционная принадлежность бельского Стишного пролога (на март-август) 1496 г., „Studia Historica Europae Orientalis. Исследования по истории

Восточной Эвропы”, вып. 3, 2010.

Сава Хиландарац. Историjа манастира Хиландара, Београд 1997.

Срезневский И. И., Материалы для словаря древние-русского языка по письменным памятникам, Санкт-Петербург 1903.

Соловjев А., Св. Сава и Руси, „Српски Кoeижевни Гласник. Нова серия”, т. XXXXIV, Београд 1935, № 3.

Стефова Л., Супрасълски сборник, [в:] Кирило-Методиевска енциклопедия, ред. Л. Грашева, т. III, София 2003.

Tachiaos A. E., Le monachisme serbe de Saint Sava et la tradition hésychaste athonite. „Hilandarski sbornik”, vol. I, Beograd 1966.

Тахиос A. E., Улога светога Саве у оквиру словенске књижевне делатности на Светој Гори, „Мећународни научни скуп Сава Немањић Свети Сава. Историја и предање. Децембар 1976”, Београд 1979.

Ταχιάος Αντώνιος Αιμίλιος, Ένα άγιορειτιχό μοναστήρι πού χάθηχε: Ή παλαιά Μονή Ρωσιχού, όπως τήν περιγράφει ό Βασίλειος Γρηγορόβιτς Μπάρσχυ, „Άφιέρωμα οτή μνήμη τού Σωτήρη Κίσσα”, Θεσσαλονίχη 2001.

Темчин С. Ю., Бытование древнеболгарского Супрасльского сборника в Великом княжестве Литовском в XVI-XVII веках: новые данные, [w:] Rediscovery. Bulgarian Codex Supraslienis of 10th century, ed. A. Miltenova, Sofia 2012

Темчин С. Ю., Древнейшие рукописи Супрасльского Благовещенского монастыря (1500-1532 гг.): новые данные, [в:] Современные проблемы археографии: сборник статей по материалам конференции проходившей в Библиотеке РАН, 25-27 мая 2010 г., Санкт-Петербург 2011.

Темчин С. Ю., О бытовании древнеболгарского Супрасльского сборника в Великом княжестве Литовском в XV-XVI вв., [в:] Этнокультурные и этноязыковые контакты на территории Великого княжества Литовского. Материалы международной научной конференции, Москва 2006.

Темчин С. Ю., Сколько книг было в Супрасльском Благовещенском монастыре в 1532 году, „Здабыткі”, вып. 12, Мінск 2010.

Темчин С. Ю., Рукописи Кимбаровского собрания Супрасльского Благовещенского монастыря (1532-1557 гг.), „Knygotyra”, t. LIV, Vilnius 2010, s. 173-180;

Тодоров Н., Балканският град XV-XIX век. Соцално-икономическо и демографско развитие, София 1972.

Тихомиров М. Н., Исторические связи русского народа с южными славянами с древнейших времен до половины XVII в., „Славянский сбобор”, Москва 1947.

Турилов А. А., Антоний Супрасльский, „Православная энциклопедия”, т. 2. Москва 2000.

Турилов А. А., Церковно-учительная деятельность Иосифа II, „Православная энциклопедия”, т. XXVI, Москва 2011.

Турилов A. А., Иоанн Серрский, „Православная энциклопедия”, т. XXIV, Москва 2010.

Турилов A. A., К истории Стишного Прологa нa Руси, „Древняя Русь. Вопросы Медиевистики”, нр. 1 (23), март 2006.

Турилов A. A., Южнославянские памятники в литературе и книжности Литовской и Московской Руси XV- первой половины XVI в.; парадоксы истории и географии культурных связей, „Славянский Альманах 2000”, Москва 2001.

Турилов А. А., Житие преподобномученика Антония Супрасльского и славянские жития балканских новомучеников XVI в. (к постановке проблемы), „Hagiographia Slavica”, ed. Herausg. von J. Reinhart, Műnchen-Berlin-Wien 2013, („Wiener Slawistischer Almanach. Sonderband”. Bd. 82).

Турилов А. А., Хр. Темелски, Георгий Новый Кратовский,

„Православная энциклопедия” т. XI, Москва 2006.

Чистякова М. В., Текстологические особенности стишного пролога ГИМ, Увар. 56. – „Kalbotyra 55(2). Slavistica Vilnensis 2010”, Vilnius 2010.

Чистякова М. В., Текстология вильнюсских рукописных Прологов, Vilnius 2009.

Щавиская Л. Л., Лабынцев Ю. А., Литература белорусов Польши XV-XIX вв., Минск 2003.

Щавиская Л. Л., Литературная культура белорусов Подляшья XV-XIX вв., Книжые собрания Супрасльского Благовещенского монастыря, Минск 1998.

Щапов Я. Н. , Восточнославянские и южнославянские рукописные книги в собраниях Польской Народной Республики, Москва 1976.

Βλάχου Κ., Ή χερσόνησος τού Άγίου Όρονς, „Άθω χαί αί έν αύτή μοναί χαί οί μοναχοί πάλαι τε χαί νύν”, έν Βόλω 1903.

Βαχαλопоυλоς Ά., Ίστоρία τής Μαχεδоνίας 1354-1833, Θεσσαλоνίχη 1969.

Vaporis N. M., Witnesess for Christ. Orthodox Christian Neomartyrs of the Ottoman Period 1437-1860, Crestwood, New York 2000.

Wydanie okolicznościowe żywotu świętego z ikoną św. Antoniego Supraskiego, Supraśl 2007.

Живојиновиђ М., Светогорске келије и пиргови у средњем веку, Београд 1972.

Pobrania

Opublikowane

2015-11-06

Jak cytować

Mironowicz, A. (2015). Św. Antoni Supraski. Elpis, (17), 11–24. https://doi.org/10.15290/elpis.2015.17.02

Numer

Dział

Artykuły